Озбиљност семинара повремено је "ометала" шала и комични неспоразуми. Већина тих неспоразума потицала је из сусрета човека с непознатим, човека и машине. Највише се комичних ситуација, очекивано, дешавало онима који су први пут на електронском семинару. Коелга Мидраг, уметник по струци и по предмету, овако је овелауирао себе и семинар:
"Снашло ме све од чега сам бежао. До јуче нисам користио ни outlook express a сада имам hotmail, gmail, windows liwe, профил, анфас... Питам се, да ли ми је све то требало. До јуче сам критиковао сина што проводи толико времена за рачунаром а ја сам на овом семинару седео сатима и данима (и све то за 20 сати). Признајем да ни на једном претходном семинару нисам толико научио. Вероватно би многи семинари могли да се организују преко мреже и били би много ефикаснији, јер овде нема забушавања."
* * *
Доње слике показују мотиве и мотивисаност Малине (1. круг) и Ане (2. круг) за семинар, као и то колико су времена провеле за рачунаром.
* * *
Збуњажа се дешавала и искуснијима, којима није први електронски курс. Једна сјајна екипа кроз чије место пролази пруга и пругом иде Миле, признаје:
"Понедељак први, прва седмица, прва лекција. Ја друга смена, ал устајем ти ја да видим какво ме чудо чека. Рано, седам сати. Ни кафу нисам попио а одох на лекцију. Ма ја сам читач одличан! Само не знам где прочитах да се лекција скида увече! Зовем Милену, Јелену, пожурујем их...Милена у Београду, Јелена на настави. Додали ми гас само тако и освојисмо прве бодове, онако једва. Ни оне не погледаше да провере где сам ја то тако пажљив све то лепо ишчитао! Лекција би отворена, наравно, седам дана! Шта смо ми све губили овде, шта нисмо налазили, какаве је панике било: Код мене нема то! Како ти то видиш? Откуд сад то?"